Overclocked: A History of Violence

Overclocked: A History of Violence



Psihološki triler:

House of Tales je nemački razvojni tim avanturistima u svetu igara poznat po naslovima kao što su Mystery of the Druids i The Moment of Silence. Njihovo najnovije ostvarenje, Overclocked: A History of Violence, dobilo je u Nemačkoj nagradu za inovaciju i privuklo pažnju javnosti. Međutim, koliko je ova igra u stanju da se nosi sa konkurencijom u žanru kompjuterskih avantura?

U Njujorku, za vreme jake oluje i kiše, polugola devojka sa tragovima krvi na sebi i pištoljem u ruci probija se između prolaznika, zastaje na ulici i sa grimasom na licu, uz besni urlik, puca u vazduh. Ona je samo jedna od petoro tinejdžera koji su zbog gubitka kontrole, izliva besa i ugrožavanja tuđih života smešteni u psihijatrijsku bolnicu, sa dijagnozom post-traumatskog stresa, amnezijom, potpuno dezorijentisani i katatonični. Dejvid Meknamara (David McNamara), forenzički psihijatar iz Vašingtona koji je ranije radio za vojsku, stručnjak za lečenje post-traumatskog stresa putem hipnoze i regresivne rekonstrukcije sećanja, pozvan je da bi pomogao u njihovom lečenju.



Ono što Dejvid nije očekivao su loše vreme, prazna bolnica određena za rušenje, veoma neljubazno osoblje, pacijenti pod jakim sedativima koji nisu svesni šta im se desilo. Glavni i jedini doktor u ovoj ustanovi koja je odavno trebalo da bude zatvorena već pri prvom susretu pokazuje netrpeljivost prema Dejvidu i njegovim metodama rada. Uskoro upoznajete i policajca zaduženog za ovaj slučaj, koji će s vama ostati u kontaktu da bi vam obezbedio nove informacije o slučaju i pratio napredak u tretmanu. Na vama je da nađete način da ove mlade ljude probudite iz stanja u kome se nalaze, uverite ih da nemaju čega da se plaše i pomognete im da povrate izgubljeno pamćenje, otkrivajući pritom i pozadinu Dejvidovih privatnih problema koji se prepliću sa glavnom pričom.

Šta je to novo u ovoj igri?

Ova igra se izdvaja od drugih avantura zahvaljujući konceptu kompleksne narativne strukture usvojenom iz filmske industrije. Sećate li se filma Memento? Radnja se, kao i u pomenutom filmu, odigrava u suprotnom smeru. Počevši od kraja polako otkrivamo deliće, spajamo ih u celinu napredujući ka početku, ka uzroku svega što se desilo. Igrač je zbog ovoga stalno skoncentrisan u pokušaju da odgonetne i složi pojedine delove u neku smislenu priču, loveći nove detalje koji mogu da ukažu na povezanost. Pored toga što se priča pripoveda unazad, do njenih sastavnih delova dolazite komunikacijom sa pet različitih osoba, gledajući kako se radnja odvija iz različitih perspektiva dok se pacijenti polako prisećaju kako su dospeli u ovu situaciju.



Ideja je otprilike sledeći: imamo psihijatra koji je došao u Njujork zbog posla, ali je sa sobom doneo i sve svoje probleme: sukobe u braku, nerazumevanje najboljeg prijatelja, finansijske probleme. Ova narativna nit prepliće se sa pričom o petoro mladih ljudi u psihijatrijskoj ustanovi, koji postepeno vraćaju delić po delić sećanja o traumatičnim događajima. Već sam početak obećava intrigantan scenario, a način na koji je predstavljen doprinosi osećaju uzbuđenja, iščekivanja i napetosti u želji da sto više saznate.

Kao što je Fahrenheit koristio podeljeni ekran za prikazivanje više scena istovremeno da bi doprineo napetosti i dinamičnosti, Overclocked pri svakoj sceni hipnoze (dok pacijent još ulazi u to drugačije stanje svesti i polako hvata niti zaboravljenih događaja) deli ekran vertikalno, prikazujući istovremeno scenu u bolnici i scenu događaja kojeg se priseća. Ovo je veoma ubedljivo prikazano, sa blagim zamagljivanjem i iskrivljenjem realne scene, i bezbojnom scenom iz sećanja koja polako dobija boju i oštrinu kako pacijent tone dublje u trans. Kada je pacijent u dubokoj hipnozi, vidimo događaje iz sećanja preko celog ekrana i preuzimamo kontrolu nad ovim likom. Pri vraćanju u svesno stanje, vraća se kontrola lika psihijatra.

Interfejs je jednostavan, sve akcije se izvode levim tasterom miša, a kursor menja oblik u strelicu za kretanje, ruku za interakciju i lupu za inspekciju, s tim što svaki predmet od važnosti, kad pređete mišem preko njega, daje ikone za akciju kao što je uključivanje, guranje, prisluškivanje, otvaranje vrata i druge.

Sama radnja igre ispresecana je sa nekoliko filmova, koji su jako lepo animirani i prikazuju akcione sekvence koje nisu mogle biti prikazane ograničenim engine-om jedne point & click avanture. Umesto ponuđenih rečenica, u toku dijaloga birate temu za razgovor tako što kliknete na neku od ponuđenih ikonica, iznad kojih će se pojaviti tekst kad joj se približite mišem. Veliki broj konverzacija se odvija u skriptovanim sekvencama (npr. brojni telefonski razgovori). Filmovi i skriptovane sekvence mogu se prekinuti i preskočiti ako dva puta pritisnete taster Esc.



Istraživanje misterije:

Priča napreduje rešavanjem problema kako inspirisati i podsetiti nekog od pacijenata na sledeći segment izgubljenog pamćenja, pri čemu koristite svoj PDA (personal digital assistant, mali ručni kompjuter) za snimanje onoga o čemu pričaju pod hipnozom. Kada se u tom segmentu sećanja spominje neki drugi pacijent (a uskoro ćete biti sigurni da je ovih pet slučajeva povezano) ili neka situacija koju je moguće simulirati, to služi kao stimulacija daljeg prisećanja kod istog ili drugog pacijenta. Imaćete dosta zvučnih fajlova, ali kad određenom pacijentu pustite onaj koji ga podseća na nešto iz prošlosti, čućete "Hmmm..." i znati da je vreme da počnete sa hipnozom. Kad se naviknete na ovaj metod, videćete da uopšte nije teško naći sledeći okidač za prisećanje, pa će se priča brzo i dinamično nastavljati.

Postoji pet poglavlja priče, a svako obuhvata po jedan dan. Kada završite svoj radni dan, Dejvid će reći da je vreme da se vrati u hotel, kao što će i naglas razmišljati o tome kada koga treba da pozove telefonom ili s kim treba da se nađe na kojoj lokaciji. Ovo istovremeno znači da nećete često lutati i pitati se šta dalje treba da radite. Slično je i kad vodite likove pacijenata u njihovim sećanjima, s tim što ćete u ovom slučaju imati više klasičnih zagonetki iz point & click avantura tipa kako pobeći iz zaključane ćelije ili odgonetnuti neku šifru. Zagonetke su problemi s kojim je lik suočen i traže logično, jednostavno rešenje, a koristite saznanja iz prethodne istrage i predmete iz okoline. Jedini problem javlja se kad treba da obavite telefonski razgovor, jer Dejvid ne može da telefonira sa bilo kog mesta, već samo iz hotela, ispred bolnice i u kafiću, a kad ne zovete sa pravog mesta dešava se da se taj lik ne javi na telefon (npr. u jednom delu igre detektiv će se javiti ako ga zovete ispred bolnice, ali ne i ako ga zovete iz hotelske sobe, pa nećete moći da napredujete dok ga ne pozovete sa prave lokacije), što može da stvori velike probleme u napredovanju.



Kako sve to izgleda?

Što se tiče grafike, ona je prihvatljiva za ovakav tip igre, ali mora se reći da su standardi odavno prevazišli ovaj nivo kvaliteta. Okolina u pojedinim scenama, pogotovo onim koje se odvijaju noću, jako lepo izgleda. Dinamično osvetljenje omogućava veoma lepe efekte, kao što je puna kontrola usmeravanja snopa svetlosti baterijske lampe prilikom kretanja u mračnim tunelima. Kiša je uverljiva i lepo izgleda, nebom se nošeni vetrom kreću sivi oblaci, ali sva realističnost nestaje kad vidite ljude kako sede ili stoje na kiši bez kišobrana a nisu pokisli. Kao da je oluja koja besni dodata kasnije, kao metafora na stanje ličnosti šest glavnih karaktera u igri. Likovi ne izgledaju loše, ali njihovoj animaciji dosta toga nedostaje, što se posebno vidi u krupnim kadrovima na kojima ova igra često insistira u skriptovanim sekvencama. Imaju veoma ograničene animacije lica, što je više nego očigledno u trenucima kada ispoljavaju bes ili strah. Iznenadiće vas koliko zasmeta kad lik koji besno viče ima isti izraz lica kao i kad je sasvim miran.

Površina ekrana na kojem se odvija radnja je na veoma grub način smanjena za više od jedne trećine time što se na vrhu i na dnu nalaze debele tamne trake; na donjoj je uvek vidljiv inventar sa prevelikim slikama predmeta koje nosite, a na gornjoj se prikazuju titlovi, ispisani jako sitnim fontom tako da na traci ima mesta za 5-6 redova teksta.

Muzika je izvanredna, najčešće prati jako emotivne i napete akcione scene. Zvučni efekti su odlični, a glasovna gluma likova je uglavnom jako dobra, mada su dijalozi često nepotrebno previše dugi.

Zanimljiva ideja, neiskorišćeni potencijal:

Ovo ambiciozno ostvarenje podseća na interaktivni film sa logičnim i uglavnom jednostavnim zagonetkama koje neće remetiti linearni tok priče. Intuitivne kontrole, dinamična prezentacija priče na inovativni način, dobra (iako tmurna) atmosfera i intrigantna misterija koju treba otkriti sigurno su najvažnije prednosti ove igre, u kojoj će ljubitelji point & click igara sigurno prepoznati nadu za osveženje žanra kompjuterskih avantura. Iako dobro osmišljena, bila bi mnogo bolja da je više truda uloženo na gameplay i animaciju karaktera, da je kompleksnost zagonetki na malo višem nivou i da su dijalozi koncizniji. Ovako, ova igra je zanimljiv i kreativni pokušaj neiskorišćenog potencijala, sa solidnim konačnim rezultatom kad su point & click avanture u pitanju.

Naziv Igre: Overclocked: A History of Violence
Žanr igre: Point & click avantura
Razvojni Tim: House of Tales
Izdavač: Lighthouse Interactive
Datum Izlaska: 11. April 2008.
Veličina: 2 DVD-a

Minimalna konfiguracija:
CPU: 1.3 GHz Intel/AMD
RAM: 512 MB RAM
VGA: DirectX 9.0c kompatibilna sa Shader Modelom 1.1

Preporučena konfiguracija:
CPU: 2 GHz Intel/AMD
RAM: 1GB
VGA: DirectX 9.0c kompatibilna sa Shader Modelom 2.0

Ocene:
Ukupna: 78/100 Solidno
Grafika: 73
Zvuk: 86
Igrivost: 78

+ Prezentacija, muzika, priča, inovativnost
- Animacija, smanjena površina prikaza na ekranu

Мистерија само таква...

nevolim te utripovane igre